Bravo za komentar, doktore.

Ko želi da nađe izgovor ili opravdanje - naći će ga ?!
Istinska, bratska ljubav je visoka hrišćanska vrednost. Starija od masonske. A bratomržnja je isto tako stara, koliko i svet. Pada u oči, da se panslavizmu suprotstavlja mržnja prisutna kod Poljaka prema Rusima i Hrvata, prema Srbima. Ko je to podsticao i još i dalje na tome ustraje ? Može li taj i takav da `gradi` Evropu ili bilo šta valjano ?

„I bi reč“. Mnogi znaju za ovo ali retko kad je izgovore i pri tom pažljivo saslušaju njen zvuk koji mora da sedne u uho, da je osete. Zbog toga nastaju nesporazumi... Veliko srpsku buržoaziju izmislila je mala tada nejaka hrvatska buržoazija. U šta se to izrodilo, znamo. I uvek nasedamo na te štoseve jer smatramo da smo toliko veliki jer smatramo da nam ubod komarca ne može ništa. Samo, nešto nas mnogo ubadaju, podbadaju, probadaju... Po već poznatom obrascu, sto puta ponovljena laž postaje istina. Mi to znamo, podnosimo posledice i prosto ne hajemo. Reči diktiraju oni koji u nečem predvode, čak kad je u pitanju stvaranje zla. I uopšte, tako je to i u tenici. Reči stvaraju oni koji su stvorili tehničko rešenje. Npr. svi smo prihvatili naziv „mobilni telefon“ a srpski izraz „prenosivi telefon“ smo odbacili. Zvuči nam bukvalno a samo zato jer smo nemarni.

... Kad narodu oduzmemo ili kad narod odustane od svog jezika tako što u svoj jezik unosi tuđice, on nestaje kao narod. Inače, hrv. Reč „branitelj“ kod nas se odavno prevodi rečju „ustaša“. Za drugom rečju nemamo potrebe. Prihvaćanjem reči „branitelj“ mi učestvujemo u brisanju svega negativnog u reči „ustaša“. Čak menjamo svoju svest o tome, naravno na našu štetu jer brišemo sva ona zverstva koja su počinili a dalje će činiti prema Srbima. Ne bi me iznenadilo, da mi izbrišemo i Jasenovac iz našeg sećanja. Mnogi Srbi ne znaju gde su im sahranjeni preci, jer ne haju za njih. Takvi ne mogu da imaju osećaj za Jasenovac ili bilo koje drugo srpsko stratište. Takvi nisu pouzdani ni za Srbiju u svakom pogledu, na svakom koraku. Za ćas će da pljunu na srpsko, promene veru za večeru ...

Odlična opservacija.

Odličan tekst, za malo pa antologijski. Da ste samo ostavili da odspava nekoliko dana,da se slegne,sami bite videli grešku na samom kraju, municija: nije srpska reč (kako glasi glagol? a kao pridev?), uvezena je(ne iz "hrvatskog").Srpska reč je streljivo (streljati, streljan, ustreljen). To ne bi bilo tako važno da time niste propustili možda najopasniji hrvaski naum: preuzimanje, osvajanje srpskoga jezika kojim se Srbi iz njega isljučuju, i time, preuzimanjem jezika preuzimanje i svega ostaloga od svesti do teritorije... (Već su nam ugurali:pričati /umesto govoriti/, upucati, uslikati, NAKON, naredni, boljitak...) Žao mi je što ne postoji drugi način da Vam se obratim, inače ne bih ostavila javan komentar. Samo Vas molim: Pišite, pišite, umni ste, obrazovani, staloženi; takva reč nam je neophodna. I hvala NSPM.

Niko se bolje od Hrvata ne bavi « povijesnim lagarijama». To se takodjer odnosi i na jezik. Medjutim, da li Hrvati znaju koliko bi Srbija trebala da bude mala, a da ne bi bila velika?

Sjajan tekst dr Stojanovića je poziv da razmišljamo i smisleno govorimo i pišemo. A profesionalni jezikobrižnici da se postide.

Tekst koji će uznemiriti hrvatske neonaciste i naterati ih na jalovu odbranu svojih pokolja i pravdanje masovnih klanja srpske žene i dece navodnim provokacijama čime će samo potvrditi tekst pisca. Bravo.

@ živ je "tito" umro nije dok je "srba" iz Srbije
Umesto pseudonima, čitalac se potpisao sa naslovom koji je odličan. Jedan moj poznanik, izbeglica iz Knina, pričao mi je kako su Srbi iz severne Dalmacije pametniji(?) od Srba iz Šumadije. Čovek mi je to pričao na osnovu svojih zapažanja po dolasku u Srbiju. Kao primer, istakao je jednog partizana koji je dalmatinskim Srbima koji su bili u četnicima, lično ili sa dva svedoka, kad god je mogao, obezbeđivao ratni staž odnosno penziju. Kad su ga prijatelji pitali zašto to čini, odgovorio je, kad mogu "ustaše" mogu i četnici. Osim toga, zašto bi decu opterećivali sa našim političkim neslogama. U maju 1955 g. pred drugom Titom je bacio partijsku knjižicu. Kasnije, kad je izgledalo da je sve zaboravljeno, IZNENADA je umro. A u Srbiji, pojedinci na vlasti četnike i njihovu decu su posle rata proganjali ... I sada pitanje, ko je radio pametnije, voleo svoj kraj i ljude u njemu? Mislim da treba zabeležiti i ovakva kazivanja.

Šta tek reći o domaćem izumu:
"unutrašnji dijalog o Kosovu".
E tu nam niko nije kriv.

Odlican tekst koji pokazuje kojim se metodama sluze
hrvatski sovinisti,lukavo vodjeni od strane njihovih intelektualaca.Dobro je da neko od nasih, makar i ne bio jezicki strucnjak, objasni svom narodu metode kojima se ti sovinisti sluze.Nazalost mnogo nasih umnih glava je ostala pro-komunisticki orjentisano. Sta reci kada se Dacic javno hvali kako je njegova partija naslednik KPS a Vucic javno izjavljuje da niko od njegove familije nije bio cetnik,i pravda se naslednicima NDH!I niko od mudrih glava se ne javlja.Da objasni svom narodu tragicne zablude koje su nas doveli komunisti.A bilo je logicno da u vreme NDH svi Srbi budu na istoj strani,za Kralja i Otadzbinu za drzavu koju su stvorili i koja je bila napadnuta.Ili su Srbi i onda vise voleli Tita?

Svaka cast doktore!

Nasi jezikoslovci i jezikozborci da se samo postide!

OBRAZovanje dolazi s obrazom!

Izuzetna zapazanja doktora Stojanovica. Jedino sa cim se u tekstu ne bih mogao saglasiti odnosi se na postavku da je NDH " zauzela" prostor danasnje B i H i dio Srbije. Naime, ta zlocinacka tvorevina nije bila u stanju nista vojnicki zauzeti.
Taj prostor je njima bio privremeno dat na " upotrebu" od strane Nijemaca, dok su se ovi bavili Rusima. Jasno mi je da ovaj aspekt nije bio u sredistu teme koju je doktor obradjivao, ali nisam mogao odoljeti a da ustasama ne osporim pravo na ista vojnicko. Njihova snaga je dolazila do izrazaja samo na srpskoj nejaci.

Sjetimo se jos samo nama prisivane "Velike Srbije" i njihove "Prirodne Albanije"!?

Nasi politicari su svi do jednog i politicki i obrazovno n-e-p-i-s-m-e-n-i i sve dok je tako, ovo sto pise doktor se iz generacije u generaciju ponavlja.

Vladika Nikolaj Velimirovic je to fino opisao!

Mada, da je srpski narod OBRAZovaniji, bili bi i politicari, otuda ona izreka da svaki narod zasluzuje vlast koju ima.

Zadnja dva veka,istorije prostora na kome važi vokabular o kome piše uvaženi doktor Stojanović,možemo svesti na kretanja koja su za i protiv stvarnja zemlje (Jugoslavije)koja će biti sposobna da ne bude ni politička ni ekonomska"igračka velikih sila".

Svaki društveni (socijalni,ekonomski, kulturni, verski....pokret)objektivno je bio za ili protiv takve države i za Hrvatsku i Sloveniju kao samostalne državice.Ostali su imali samo da svojim separatizmom pomažu.

Taj vokabular je 50 godina vladao u Srbiji i dalje se koristi samo donekle modifikovan.

Nekoliko citata iz "Pregled istorije SKJ" Institut za izučavanje radničkog pokreta Beograd 1963.g.

Odmah po preuzimanju i preimenovanju Socijalističke radničke partije (Vukovar 1920.g.)u KPJ
"napuštena je velikosrpska krilatica o "narodnom jedinstvu".

Veći deo rukovodstva na čelu sa Simom Markovićem odstranjen je zbog stava o "jedinstvu naroda" što se smatra mešavinom
"velikosrpskih i socijaldemokratskih" shvatanja.
nastavak

nastavak
(Kardelj je u svojoj knjizi "Razvoj slovenačkog nacionalnog pitanja"(Ljubljana 1936 Beograd 1959.g.)jasno definisao pravo Slovenije na otcepljenje i ulazak u neke druge integracije uz kuknjavu da srpska buržoazija držanjem Makedonije,od 1913.g. ima prednost nad slovenačkim i hrvatskim kapitalistima)
CK KPJ 1928.g.poziva na"građanski rat protiv hegemonističke vladavine srbijanske buržoazije"
Neuspešno kreće u ustanak ali iskoristiće priliku 1941.g.

A 1934 formiraju se posebne KP Slovenije i Hrvatske (i Makedonije):"da bi istakli stav da ugnjetene nacije mogu ostvariti nacionalna prava jedino u revolucionarnoj borbi ..i radi stvaranja jedinstva radničke klase i nacionalno ugnjetenih masa"

A 1936.g. "..u partiji je preovlađivalo gledište da je obaranje velikosrpske hegemonije put za ostvarivanje ravnopravnosti svih jugoslovenskih naroda i jačanje njihove nacionalne ravnopravnosti"

Preporučujem za čitanje na netu doktorske disertacije gospođe Ene S Marković o Blagoju Neškoviću.

Dubrovčani su obavestili Kralja Aleksandra Karađorđevića da je prošlo vreme austrijskog kolonijalizma i pretvaranje Srba katolika u Hrvate, te su mu ustupili i sledeći tekst Dum Ivana Stojanovića:
„Po istoriji mi smo čisto Srbi. Krv u srpskim žilama, koje su rađale i odnjihavale se u susjednim srpskim zemljama, prelila se preko brda, ovamo do zidina grada Dubrovnika, ta krv još vri u kolijevki Ivana Gundulića“.
Ivan Dum Stojanović je pisao i u knjigama sledeće:
„Srbin sam po porijeklu i po čuvstvu, katolička crkva mi to ne brani, jer je ona univerzalna; kršćanstvo me uči da ljubim bližnjega, pa ko mi je bliži od srpskoga naroda“.

Uporedite to sa praksom Haškog tribunala. Treba uporediti razdruživanje jugo-republika i nedavni Bregzit. Očito je da je Hrvatska bila čvršće i duže ukorporirana u Jugoslaviju nego Britanija u EU. Ali Britaniji i Evropi se ne žuri u razvod, polako gledaju da to ispadne pravično. A u slučaju hrvatske sasvim suprotno. Oslanjajući se na podršku nove Nemačke i Vatikana, koji je dao 4 milijarde dolara, Hrvatska žuri da na brzinu preuzme i zapleni svu vojnu imovinu na svojoj teritoriji. Hrvatske paravojske opkoljavaju i blokiraju vojne kasarne, traže predaju vojnika i naoružanja, vojnicima uskraćuju dopremu, hrane, vode, struje i ostaloga. Gardijska brigada sa Šljivančaninom nije došla pod Vukovar da osvaja niti napada nego da deblokira tamošnju kasarnu. A to je bila vešto postavljena zamka za ostatak JNA. Jednom je Tuđman javno priznao da rata nebi bilo da ga hrvatska nije željela. U stvar, najtačnija je istina da je Hrvatska željela pravičan i normalan razvod - rata nebi.../Nastavak/